Село Кличевац налази се у Стигу, на подручју пожаревачке општине, у Браничевском округу. Од Пожаревца је удаљено 24, од Рамске тврђаве 8, а од Костолца 9 километара. Према попису из 2002. године, Кличевац је имао 1329 становника, али популација овог села драстично опада последњих година. Један од разлога је и одлазак становника у земље западне Европе, најчешће у Аустрију, Француску, Италију и Немачку, започет још седамдесетих година 20. века.

Интересантна је прича о томе како је село Кличевац добило своје садашње име (запис Т.Смића): приликом победоносног проласка српских краљева Драгутина и Милутина који су у 13.веку ослободили браничевску област, читаво село је клицало ослободиоцима, па је по томе назив изведен од глагола клицати и првобитног назива за село- „вац“.

Кличевац је познат као родно место славног српског војводе из Првог српског устанка, Миленка Стојковића. Војвода Миленко Стојковић је у свом родном селу основао школу крајем 1804. или 1805. године, мада се званично као датум оснивања узима 16. мај 1806. године. У новооснованој школу школовали су се синови војводе Миленка Стојковића. Забележена је преписка М.Стојковића са архиепископом и митрополитом Стефаном Стратимировићем од кога је војвода тражио помоћ у књигама за кличевачку школу. Митрополит се одазвао и послао у Кличевац псалме, часловце, букваре и остале неопходне књиге. Војвода М.Стојковић је 20. маја 1806.године послао писмо митрополиту Стратимировићу у коме му се захваљује на послатим књигама.

Са пропашћу Првог српског устанка нестале су многе школе. У попису школа школске 1832/1833.године забелеђено је да је поново започела са радом школа у Кличевцу у којој је радио познати учитељ Милош Рогожарски.  Након њега, у школи су радили учитељи Атанасије Ћирић, Сава Јосимовић. Никола Нешић, Михаило Стојаковић, Јован Богдановић, Катарина Враншић, Милан Марковић, Зорка Радовановић, Миладин Стојаковић и многи други.

Веома значајан догађај за унапређење школства у Кличевцу догодио се 1898. године, јер је те године подигнута велелепна школска зграда, чија је изградња стајала 18 000 динара. У новој згради радили су учитељи Душан Поповић, Љубомир Павић и Роксанда Кречковић. Године 1903. основана је Женска школа у којој је радила  учитељица Босиљка Николић, а затим и Катарина Петровић. Велики културно-просветни радник и хуманиста био је учитељ Душан Р. Михајловић који је покренуо и уређивао   три листа: Наша народна школа, Педагошки лист и Либерална застава.

После завршетка Првог светског рата, због ратних прилика, школа у Кличевцу је била у врло тешком материјалном положају. Пре свега није било учитеља, јер је највећи број био у борбама патриотског рата. Редовна настава је започела тек 1922. и 1923. године.

Након Другог светског рата школа је пратила све реформне процесе, била је шесторазредна , а онда и осморазредна што је и данас. После ослобођења у школи су дуго радили Миодраг и Перса Радовановић, као и Душанка Голубовић, а  директор је био Душан Голубовић. Након њега, директор је био Бора Стаматић, а наставници Живанка Стаматић, Момчило и Љиља Ракић.

Школске 1988/ 1989.год. у Кличевцу је радило издвојено одељење Основне школе ,,Божидар Димитријевић Козица“ у Брадарцу са самосталним назовом ,,Миленко Стојковић“ Одељење је имало укупно 189 ученика и 15 наставника.                                                              

Средином двадесетог века у Кличевцу су радили Гојко Милошевић, Божица Милошевић, Душан Перић, Љубивоје Јовановић, Лепосава Ивановић, Радмила Јовановић, Иванка Михајловић,  Нађа Етијева, Станка Карапанџа-Живковић, Драгић Бачаревић , Драгољуб Божовић, Владимир Стојановић, Борка Обрадовић, Обрад Обрадовић. Секретар школе био је Миодраг Васић, а директор Велимир Обреновић.                                                       

Деведесетих година у школи су радили наставници и учитељи Раде Михајловић, Мирјана Ђокић, Катица Траиловић, Славица Милановић и други.                                

Данас у школи у Кличевцу у разредној настави, од I до IV разреда раде 2 комбинована одељења. У Кличевцу раде учитељице Оливера Симић и Милица Ћирић-замена Емина Ћирковић Ивановић.                                                          

У предметној настави, од V до VIII разреда раде 4 ученика. Структуру одељења предметне наставе чине ученици из Кличевца и Речице. Разредне старешине су Невена Рогожарски, Драган Јосимовић, Милан Станковић и Марија Андрејић.

У школи ради и предшколска група. Тренд општег опадања наталитета је латентна опасност за школу у Кличевцу, као и одлазак мештана на рад у иностранство. Смањује се број деце и број одељења. Општа културна и јавна делатност школе обухвата више облика рада од којих сваки има вишеструки значај. То су прослава школске славе Свети Сава, Дан Школе, прослава почетка и завршетка школске године,прослава националних празника и друго.  Године 2006. школа у Кличевцу је прославила 200 година свог постојања. Ово је за школу био врло значајан јубилеј јер је школа у Кличевцу једна од најстаријих школа у нашој земљи, а најстарија школа у општини Пожаревац.