У подножју Карпатских планина, између плавог Дунава и плодоносне Велике Мораве, просеченa на три дела бистром водом Млаве и златоносног Пека, лежи област Браничева. Ово јединствено географско подручје заузима североисточни део Србије. Са севера је ограничено читавом дужином Дунавом, а на југу се простире скоро до ушћа Ресаве у Велику Мораву и до највиших врхова Хомољских планина, Северног Кучаја и Бељанице са 1339 m надморске висине. Велика Морава на западу, читавом дужином одваја Браничевски округ од Шумадије, док се на истоку простире до врхова Хомољских планина и северног Кучаја, одвајајући га од Тимочке крајине.

Између општина Пожаревац, Велико Градиште, Петровац на Млави и Мало Црниће се простире стишки крај. Он је веома интересантан по свом географском положају. Налази се око доњег тока реке Млаве, десне притоке Дунава. Источно од Стига налази се Браничево. У правцу севера, Стиг је омеђен Дунавом. Стиг припада перипанонској Србији, али се преко средњег дела тока Млаве, односно узводније од Петровца и Лудог поља увлачи у планинско котлинску Источну Србију, што овај крај чини интересантним. У ширем смислу Стиг се може сматрати саставним делом Великог Поморавља, али и Подунавља. Поморавље, Стиг и равнице у долинама Млаве и Пека, представљају главне пољопривредне пределе округа.

Брадарац се налази у северном делу источног обода Панонског басена, односно у западном ободу Стишке равнице и на десној обали реке Млаве, десне притоке Дунава, са обе стране пута Бубушинац – Дрмно, североисточно од Пожаревца. Први пут се помиње у Браничевском тефтеру 1467. године под називом Брадачица са 2 куће, а 1826. године као Брадарце. Повеља кнеза Лазара из 1380. године бележи село под истим именом. Председник месне заједнице је Братислав Антић.

У селу живи српско становништво. Сеоско гробље налази се на левој обали реке Млаве, близу манастира Рукумије. Обновио га је кнез Милош Обреновић. Сеоске славе су Св. Јован Богослов (21. маја) и Арханђел Гаврило (26. јула). Заветине се прослављају у духу вере и обичаја, а ђаци тада не иду у школу. Славе се Св. Никола, Митровдан, Св. Аранђел.

У периоду између 1948. и 2002. године примећује се континуирани пад броја становника од 1971. године. Према подацима из 2002. године у Брадарцу живи 874 становника, a према последњем попису из 2010. године у селу има 226 домаћинстава и 750 становника, а 209 мештана живи у иностранству .

Село је 1954. године електрифицирано, а школу која и данас ради, добило је 1845/1846. године. Садашње здање сазидано је 10. септембра 1962. године. За 167 година, колико школа постоји, из ње је изашло много ђака који су постајали успешни људи, најбољи у својим професијама. У овој школи стасавали су храбри ратници, бранитељи и неимари, визионари. Стотине васпитача, учитеља, наставника, учили су и уче своје ђаке не само да читају, пишу, рачунају, певају… већ и да поштују традицију, културу и праве животне вредности. Историју ове школе су заједно са наставним особљем градили многобројни управитељи, а касније директори школе. Сваки од њих је, онолико колико је могао и колико су дозвољавали услови, доприносио напретку школе у интересу младих и друштва. Основном школом Божидар Димитријевић Козица, од 1965. године управљали су Петар Петровић, Живко Степановић, Обрад Обрадовић, Драгослав Милић, Љубиша Митић, Миладин Милутиновић, Војислав Марковић, Сања Крстић-Обрадовић, а од 2015. године школа је добила новог директора Томицу Стојановића. Од августа 2019. године до децембра 2022. године, директор школе био је Дејан Животић. Од децембра 2022. године, директор школе је др филолошких наука Михајло Тошић.

У школи у Брадарцу постоје два комбинована одељења млађих разреда која предводе учитељи Ана Палић и Мирко Михајловић, као и шест одељења старијих разреда. Одељењске старешине су Весна Станковић, Тамара Станојевић, Марија Кујовић, Виолета Чејовић, Немања Станојчић и Станислава Јовић.