Сами почеци образовања мештана Дрмна повезани су са формирањем школе у манастиру Рукумија 1841. године. Ђаци су били из Кленовника, Брадарца, Дрмна и Костолца. Овај вид наставе трајао је до 1846. односно 1847. године, када се прво у Костолцу, а касније и Брадарцу изграђују школе. У манастирској школи остали само мештани Дрмна и Кленовника све до 1853. године. Учитељ у том периоду је био Вукомир Милошевић пореклом из Дубовца. Други учитељ у периоду од 1847. до 1851. био је Василије Бунаторовић пореклом из Ковина. Од 1853. до 1892. године у Дрмну није постојала основна школа. Имућнији појединци су се школовали у Брадарцу, односно Костолцу. Године 1859. у Брадарцу је радио учитељ Ђорђе Савић пореклом из Дрмна.

У старој згради општине Дрмске (данас кућа породице Богдановић) 1892. године формира се школа у којој дрмску децу није подучавао учитељ, већ трговац Петко Ђорђевић, један од  ученијих Дрмљана. Потомак Петка Ђорђевића, Милица Ђорђевић, дуго година је била професор биологије у Гимназији у Пожаревцу.

Годину дана касније, у Дрмно је дошао учитељ Милорад Вујановић.  У почетку су се  школовале три генерације, а касније се формирала и четврта. Стеван Влајић је био учитељ од 1895. до 1898. године. Од 1899. до 1904. године у Дрмну су радила двојица учитеља, један из Пожаревца, а један из Петке. У периоду од 1904. до 1908. године учитељ је био Милан Тадић, касније Солунац који је све време Првог светског рата подучавао наше војнике, а има података и да је учитељевао и у Ници где су биле наше избеглице. Од 1908. до 1912. и од 1919. до 1924. године учитељ је био Влада Сотировић, који је такође прошао албанску голготу и добио орден Светог Саве првог реда. Од 1924. до 1928. године Антон и Марија Ладавац, покренули акцију са тадашњим председником ШО Миланом Живковићем Костиним код Министарства просвете да се изгради нова школа јер је стара школа пропала. Од 1930. до1934. године у Дрмну је радио учитељ Неша Недељковић из Кучева, зачетник Соколског друштва које се у то време формирало. Након њега, у школи је радио Видак Крговић са супругом Надом, а онда и Роса Игњатовић, илегалац НОП, супруга Народног хероја Божидара Димитријевић Козице. Чертдесетих година у школи су радили Методије Јовановски, Бора Димитријевић, Нада и Наталија Ђорђевић, Михајло и Зора Стокић, Живадинка Пешић, једна од оснивача КУД-а у Дрмну и велики активиста за еманципацију жена.  Школу у Дрмну су похађали и познати  интелектуалци: Ива Николајевић, први председник суда у Забели, а касније  председник Окружног суда у Пожаревцу; Драги Ђуричић, електроинжењер, познато име Весли Хауса у Чикагу, стручњак за нуклеарну енергију. Школу је похађао и Божидар Димитријевић Козица. Када је име школе промењено, издвојено одељење у Дрмну задржало је назив добијен по славном мештанину села. У школи у Дрмну раде учитељи Весна и Александар Симић.